Tužan dan za rukometni klub Partizan. Preminuo je naš Vasilije Đokić – Đokoni, nekadašnji igrač i kapiten kluba, čije je srce do poslednjeg dana kucalo za crno-bele boje.
Dres Partizana oblačio je od 1967. do 1977. godine, a od 1973. sa ponosom je nosio kapitensku traku.
Ono po čemu ćemo ga, ipak, najviše pamtiti jesu posvećenost i odanost klubu po završetku igračke karijere. Priča o Partizanu i Vasiliju Đokiću nije trajala samo tih deset godina na terenu, već i decenijama kasnije. Bio je pravi kolekcionar uspomena iz bogate klupske istorije, neko ko je dočekao i ispratio mnoge generacije, kako igrača i trenera, tako i rukometnih radnika. Uvek tu da podseti na važne datume, jubileje i najveće uspehe. Neko ko nije dozvolio da klub izgubi svoj identitet i skrene sa puta pravih vrednosti, uprkos teškim vremenima.
Rukometni klub Partizan danas je ostao bez svog dobrodušnog čuvara od zaborava, čoveka koji je bio spona između nekadašnjih i sadašnjih igrača. Đokoni je decenijama unazad okupljao veterane kluba i bivše rukometaše, trudeći se da o svima govori sa poštovanjem i uvažavanjem.
Neumoljivi entuzijazam nikada ga nije napuštao. Zajedno sa brojnim prijateljima kluba sakupljao je deliće klupske istorije i pretvorio ih u monografiju. Mesecima unazad dopunjavao je izdanje najnovijim trofejima koje je Partizan osvojio, radujući se što njegovi crno-beli, posle više od decenije, ponovo stoje na pobedničkom postolju. Ostaje žal što nije dočekao da bude odštampana, ali će njegovo ime biti zlatnim slovima utkano u njene stranice.
Priča o Vasiliju Đokiću i Partizanu ne završava se ni danas kada se od njega opraštamo. Ona će trajati dokle god je u našim pričama i sećanjima.
Rukometni klub Partizan upućuje najiskrenije saučešće porodici Đokić. Sahrana će se obaviti u subotu 14. marta na Centralnom groblju u Beogradu, a opelo počinje u 13 časova.
